Пројектно истраживање на тему народни вез у разредној и предметној настави ликовне културе

Сажетак

Важност традиције и народне умјетности постаје све више актуелна у настави, али јој се ипак не придаје довољно значаја или ако се то чини онда је у питању методички застарјели и неадекватан приступ. Наше истраживање је засновано на умјетности (енгл. Art-based Research) у оквиру квалитативног методолошког приступа, а у којем је ученик постављен у улогу активног истраживача. У истраживнају је учествовало 272 ученика разредне и предметне наставе. Подаци су прикупљени системским посматрањем, интервјуима те ликовном анализом ђечјих радова. Позивајући се на новија истраживања из методике наставе ликовне културе која заговарају наставу у којој је ученик активан креатор властитог знања, одређени су циљеви истраживања. Намјера нам је била да се утврди да ли народни вез може служити као подстицај за ђечје ликовно изражавање у разредној и предметној настави и на који начин ученици могу реализовати пројектно истраживање, али и израдити властити рад подстакнути народним везом као ликовним мотивом. Налази истраживања указују да се народни вез, као ликовни мотив, по свим својим карактеристикама, може прилагодити наставним темама одређеним Наставним планом и програмом у основној школи. Ученици воле истраживати, посебно путем интервјуа долазити до информација. Народни вез као ликовни мотив, уз могућност кориштења различитих ликовних материјала и техника, развија код ученика разноврсне приступе ликовном проблему што доводи до посебних и иновативних ликовних рјешења. У раду се, настоје понудити приједлози за превазилажење недостатака који настају услијед минималне сатнице, традиционалног приступа настави ликовне културе те посебних услова у настави уведених због пандемије коронавируса. Рјешење се проналази у конструктивистичком приступу и примјени пројектног истраживања у методици наставе ликовне културе.