Интеграција музичких активности у разредној настави

Сажетак

Циљ емпиријског неексперименталног истраживања је био да испитамо ставове и процјене учитеља о врсти и степену интеграције музичких активности са другим предметима у разредној настави. На пригодном узорку од 122 учитеља који раде у разредној настави примијењен је посебно дизајниран скалер процјене о могућностима и примјени интеграције музичких активности у разредној настави SPIMA (α=0,80). Разлике у утицају социодемографских варијабли на наведене процјене учитеља су провјераване помоћу t-теста за независне узорке (t-тест) и једнофакторском анализом варијансе (ANOVA). Подаци су обрађени помоћу статистичког софтвера SPSS 19.0 за Windows. Резултати истраживања показују да наставници од наведених пет музичких активности у настави музичке културе највише интегришу пјевање а затим слушање музике. Остале три активности (свирање, стваралаштво и музичке игре) нису довољно заступљене. Уочено је да наставници са највише радног искуства најчешће интегришу активност пјевања. Када је дистрибуција по предметима у питању резултати указују на најчешћу примјену музичких игара у оквиру физичког васпитања, пјевање у настави српског језика и природе и друштва док је слушање музике највише заступљено у настави ликовне културе. Најмањи степен интеграције је остварен са наставом математике.