Samorefleksija odeljenjskih starešina i percepcije učenika o upravljanju vršnjačkim konfliktima

Apstrakt

Odeljenjski starešina kao model i mentor u odeljenju treba da svojim postupcima pomogne učenicima da prevaziđu probleme sa kojima se susreću u interpersonalnim odnosima sa vršnjacima. Razumevanjem, aktivnim slušanjem, traganjem za rešenjima konflikti se mogu razrešiti. U radu se bavimo kompetencijama odeljenjskih starešina za vođenje savetodavnih razgovora sa učenicima s ciljem razrešenja vršnjačkih konflikata, sagledanih na osnovu samorefleksija odeljenjskih starešina i percepcija učenika. Uzorak čine 29 odeljenjskih starešina i 721 učenik srednje škole. Za potrebe istraživanja konstruisane su skale ISKZRVK1 i 2, namenjene učenicima i odeljenjskim starešinama, sa dimenzijama: razumevanje konflikta; aktivno slušanje; rešavanje konflikta; emocionalne reakcije. Odeljenjske starešine pozitivnije vrednuju svoju kompetentnost za razliku od učenika. Radni staž odeljenjskih starešina ne utiče na samorefleksiju o kompetentnosti, dok školski uspeh i izgrađeno poverenje učenika utiču na njihovu percepciju kompetentnosti odeljenjskih starešina. Učenici boljeg školskog uspeha i sa izgrađenim poverenjem pozitivnije procenjuju odeljenjske starešine. Rezultati ukazuju na potrebu postojanja kritičkog prijatelja koji će pomoći odeljenjskom starešini da postane objektivniji, na potrebu profesionalnog razvoja s akcentom na razvijanju socio-emocionalnih kompetencija, kao i veću saradnju sa učenicima slabijeg školskog uspeha.