Metodičke specifičnosti problemske razredne nastave matematike

Apstrakt

Problemska nastava jedan je od savremenih nastavnih sistema. Teoretičari se slažu da je ona najbrži oblik učenja, mišlјenja i stvaralaštva; da kod nje postoji nepoznata situacija koju treba rešiti; da se problem rešava uviđanjem odnosa između datog i zadatog; rešavajući problem učenik prolazi kroz duhovni nemir da bi, ako ga reši, doživeo duhovnu smirenost; pritom stiče znanja, stvara generalizacije i primenjuje ta znanja u novim situacijama; učeći na ovaj način, učenici se osposoblјavaju za samostalni istraživački rad. Zbog svojih prednosti (velika motivaciona snaga, intenzifikacija misaone aktivnosti učenika, povećanje efikasnosti nastave, stvaralačka aktivnost učenika pri usvajanju novih znanja, stvaranje novih generalizacija, veoma širok spektar različitih oblika organizacije nastave, osposoblјavanje učenika za samostalan istraživački rad), problemska nastava ima veliku primenu. To je, kako se čini, posebno izraženo u nastavi matematike, zato što povećava efikasnost nastave ovog predmeta, razvija mišlјenje, primenu i transfer znanja kod učenika, omogućava da učenici otkrivaju za sebe ono što je u matematici već davno otkriveno, pri čemu koriste iste postupke kao i naučnik koji otkriva ono što do tada nije bilo poznato. U radu se tumači pojam problemske nastave, navode se njene karakteristike, nivoi, faze, kao i primena u nastavi matematike.