Сажетак
У времену интензивних друштвених, културних и политичких промјена, нарочито у друштвима у транзицији, васпитно-образовни систем суочава се са бројним изазовима. Традиционалне педагошке парадигме више не задовољавају потребе савременог човјека, те је неопходно преиспитати њихову релевантност у условима постмодерне. Постмодерна, као епистемолошки и културни пројекат, доводи у питање појмове универзалности, објективности и централизованих вриједносних система, чиме директно утиче на теорију и праксу педагошког дјеловања. Овај рад има за циљ да анализира постмодернистичке изазове у педагогији, преиспита њихов потенцијал за реконцептуализацију образовне праксе, као и да сагледа могуће перспективе развоја педагошке науке у постмодерном контексту.

