ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА ПЕДАГОГИЈЕ СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА

Сажетак

Педагогија слободног времена је педагошка научна дисциплина новијег дату ма. Њену конститутивност прате слични проблеми који прате педагошку науку и остале педагошке научне дисциплине. Теоријска мисао о слободном времену има дуг историјски период, од антике до савременог доба, у оквиру филозофско-социолошке и педагошке мисли. Та мисао је уобличавана на основу различитих схватања и тумачења слободног времена. Циљ рада је да се на основу анализе теоријских схватања о слободном времену укаже на изазове и перспективе развоја педагогије слободног времена. Анализирана су теоријска схватања слободног времена, поимање питања слободе у слободном времену, дефиниције слободног времена, те најпознатије психолошко-социолошке теорије слободног времена. На основу анализе теоријских схватања слободног времена могуће је уочити настајање и развој различитих теоријских приступа слободном времену, те развој посебних традиционалних концепција слободног времена. Историјски посматрано, теоријска мисао о слободном времену најчешће се сводила на поимање и тумачење феномена слободе. У психолошко-социолошким теоријама доминира субјективистичко схватање слободног времена. У савременој педагогији слободног времена наведена схватања при падају општој теорији о слободном времену. Недостатак такве теорије је у томе што она не садржи изведбене моделе као битан структурни елемент на основу којих би се могло дјеловати у пракси слободног времена. Савремена педагогија слободног времена развија два аспекта, васпитање за слободно и васпитање у слободном времену, што представља велики изазов за њен развој у будућности. Велики изазов представљају и бројна неријешена теоријско-методолошка питања. Педагогији слободног времена су потребне нове методолошке преоријентације. Достигнути научни ниво развоја указује да педагогија слободног времена има перспективу у будућности.