Развијени емпатијски капацитети као услов за квалитетне међуличне везе у школском окружењу

Сажетак

Питање квалитета образовног процеса захтијева квалитетно школско окружење, што се може посматрати на неколико нивоа: прво, кроз квалитетне међуличне везе, а затим кроз квалитетан наставни план и програм и садржај наставних предмета те кроз екологију школског окружења (Relja, 2006). Квалитетна школска атмосфера заснива се не само на људском/алтруистичком приступу ученицима већ и на задовољству наставника, кога одликује низ позитивних особина, као и на задовољству ученика, који његује позитивна осјећања према ауторитету наставника, према школи и према образовном процесу у цјелини. Квалитетне везе почивају на емпатији, што представља способност за успостављање односа према осјећањима других људи. Управо се кроз емпатију наставник, ма како привремено, ставља у положај својих ученика и дијели њихове емоције, а то је заправо оно што му омогућава да разумије њихова осјећања, потезе и проблеме и да позитивно реагује на њих. Поступајући на тај начин, наставник показује разумијевање за потребе ученика и њихово благостање. Емпатија укључује како когнитивне тако и емоционалне компоненте те стога, током тог процеса, долази до садејства знања и емоција. Пошто је многи аутори посматрају као регулатора различитих облика понашања, нарочито у контексту алтруистичког понашања (Batson, Duncan, Ackerman, Buckley, and Birch, 1981), емпатија представља значајну врсту мотивације за алтруизам, узимајући у обзир успостављено емоционално јединство, што је предуслов за ефективну и искрену интеракцију међу људима те зачетник пажљивог разумијевања емоционалног свијета друге особе.