Процјена особина наставника од стране глухих и тешко наглухих ученика

Сажетак

Циљ рада био је утврдити процјену особина наставника од стране глухих и тешко наглухих ученика. Узорак се састојао од 94 испитаника, подијељених у двије скупине. Прву скупину чинило је 47 глухих и тешко наглухих ученика (односно 30 глухих с оштећењем слуха преко 90 dB и 17 тешко наглухих ученика с оштећењем слуха од 70 до 90 dB), другу, контролну групу чинили су 47 чујућих вршњака, просјечне старосне доби 16±1,27 година. Примијењен је Упитник за испитивање особина наставника којим се процјењује подручја: Ауторитативност, Емотивно позитивне реакције, Кооперативност, Нормативност, Усмјереност на рјешавања проблема и Емотивно негативне реакције, гдје су се испитаници изјашњавали на постављене тврдње. Добијени подаци обрађени су дескриптивном анализом. За тестирања постојаности разлика између ученика с оштећењем слуха и ученика без оштећења примјењен је t-тест за независне узорке. Није утврђена статистички значајна разлика ни на једном мјереном подручју. Ради прецизнијег закључивања у вези процјене особина наставника од стане ученика с оштећењем слуха, испитан је међугрупни варијабилитет глухих, наглухих и чујућих испитаника. Утврђивањем разлика средњих вриједности на основу резултата пост-хоцк Такијевог теста (Tukey HSD) уочено је да наглухи ученици повољније перципирају наставнике од глухих ученика и ученика без оштећења слуха.