Сажетак
Музичка култура је један од предмета за које многи ученици често нису нарочито мотивисани, па је зато и интерес овог истраживања био утврђивање могућих фактора који су у позитивној корелацији са мотивацијом за овај предмет. Основни проблем овог истраживања је био да се утврди повезаност појединих варијабли са интринсичком и екстринсичком мотивацијом за наставу Музичке културе, као и који су најбољи предиктори ове мотивације. Разлике између ученика показују да је интринсичка мотивација већа код женских испитаника (F(1,311)= 5,39, p < 0,05), да опада са узрастом (F(2,313) = 11,97; p < 0,01), да је већа у разредима гдје се примјењује демократски васпитни стил (r = 0,274). Као значајан предиктор интринсичке мотивације показала се само скала учења (β = 0,513; p < 0,001), док су се као значајни предиктори екстринсичке мотивације показале скала самопоштовања (β = 0,316; p < 0,.001) и субскала циљева учинка усмјерених на постизање успјеха (β = 0,388; p < 0,001). Уочена је и позитивна корелација између активности пјевања током часа и интринсичке мотивације и између слушања музике и екстринсичке мотивације, као и негативна корелација у погледу презентација и интринсичке мотивације.